|
 |
| Vlada kasnila s merama za krizu dva meseca |
 |
| Tekst u potpunosti preuzet sa BLIC portala / 07.12.2008. U narednom periodu doći će do korenite reforme unutar G17 plus. Svi oni koji nisu obavljali javne funkcije kako treba biće smenjeni. Svi koji su ćutali o povećavanjima plata i bonusima takođe će biti smenjeni - kaže za „Blic“ Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade i lider G17. |
|
|
U narednom periodu doći će do korenite reforme unutar G17 plus. Svi oni koji nisu obavljali javne funkcije kako treba biće smenjeni. Svi koji su ćutali o povećavanjima plata i bonusima takođe će biti smenjeni - kaže za „Blic“ Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade i lider G17.
On ističe da će nakon što je sada već bivši direktor beogradskog aerodroma Bojan Krišto menadžmentu ovog javnog preduzeća dodelio visoke bonuse, u stranci uslediti kazna za sve koji svoj posao nisu obavljali valjano, ali naglašava da se mora doneti sistematsko rešenje za finansijsku kontrolu javnih preduzeća, koju mora da obavlja Ministarstvo finansija.
- Reforma je neophodna jer u najužem rukovodstvu nismo imali dovoljno saznanja o tome šta se dešava u javnim preduzećima. Nažalost, o mnogim stvarima saznali smo iz medija. U svim strankama mnogi se kriju iza partijskih knjižica. Nisu u politici da bi nešto uradili za dobrobit građana, već misle samo o ličnoj koristi.
Da li će uslediti čišćenje kadrova? Posebno uoči upada Miodrag Tirkajla, koji na četiri funkcije zarađuje oko 880.000 dinara.
- Nedopustivo je da neko prima istovremeno četiri plate u javnom sektoru. Zakazalo je naše međusobno informisanje. To se više neće ponoviti, a svi odgovorni biće sankcionisani.
Hoćete li preispitati rad svojih ljudi u javnim preduzećima?
- Naravno. Još pre tri nedelje zatražili smo detaljan izveštaj o poslovanju javnih preduzeća. Najlakše je uspostaviti uravnilovku i reći da svi treba da imaju iste plate. To je demagogija. Osnovno pitanje je koliko neko preduzeće košta građane, a koliko koristi donosi građanima. Treba napraviti razliku između javnih preduzeća i direktora na osnovu rezultata. Mora se napraviti sistem.
Hoće li se problem sa preduzećima sistemski rešiti?
- Mora ako želimo uređen sistem i efikasna javna preduzeća. U okviru paketa ekonomskih mera, Vlada će razraditi sistem kontrole poslovanja javnih preduzeća. Plata mora da zavisi od rezultata. Bonuse mora da odobrava Ministarstvo finansija, a ne upravni odbori.
Uspeli ste da se izborite da se primena privremenog trgovinskog sporazuma ugradi u budžet. Da li će zbog toga biti manjka u budžetu?
- Svakako da se smanjenjem carinskih stopa gube prihodi, ali će građani moći da kupuju jeftinije automobile i drugu robu. To će povećati konkurenciju i kupovnu moć građana, ali i uticati na smanjenje inflacije. Zbog gubitka fiskalnih prihoda zatražićemo od Evropske komisije određenu makroekonomsku pomoć. Potrebe za finansiranjem deficita Srbije iznose oko milijardu evra. Pri tome imamo obezbeđeno oko 600 miliona evra za narednu godinu. Tražićemo oko 400 miliona evra od EU. Time bismo postigli da i bez dinara od privatizacionog prihoda finansiramo celokupnu javnu potrošnju, uključujući otplatu javnog duga.
Vlada još nije uradila ništa da odgovori na ekonomsku krizu?
- Vlada je morala brže da reaguje na svetsku ekonomsku krizu, a ne da kasni dva meseca. Ipak, sada smo sabili redove i napravili konsenzus o merama svakog ministarstva. Došlo je vreme da nadoknadimo ono što smo propustili.
Budžetom za narednu godinu niko u Vladi nije zadovoljan?
- Sam budžet jeste restriktivan, ali će i omogućiti realizaciju razvojnih projekata, poput izgradnje koridora 10 i obilaznice oko Beograda, na kojima će se zaposliti oko 50.000 ljudi. Obezbedili smo 50 milijardi dinara garancije za kredite malim i srednjim preduzećima. Izdvojili smo više od 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda za garanciju kreditiranja preduzeća od poslovnih banaka po povoljnim uslovima uz kamatu od oko tri odsto godišnje. Dalje, tu su i mere NBS koje će u narednom periodu ojačati dinar. Inflacija će biti jednocifrena, oko devet odsto. Takođe, Fond za razvoj će imati značajna sredstva od oko 21 milijarde dinara za kreditiranje različitih projekata koji će omogućiti nova zapošljavanja. Zajedničko ulaganje Srbije sa „Fijatom“ i dalje će biti prioritet. Obezbedili smo i sredstva za podsticanje grinfild investicija. Nekoliko nemačkih auto-kompanija je zainteresovano za proizvodnju auto-delova u Srbiji. Što se tiče javnog sektora, moramo da idemo u smanjivanje troškova. Generalno, moramo smanjiti birokratiju, a više novca ulagati u privredu.
Talas otkaza po Srbiji je počeo. Da li će se nastaviti?
- Ne očekujem da će se talas otkaza nastaviti i postati masovna pojava. Država mora da smanji birokratiju, pa će u javnom sektoru biti otpuštanja, ali ne i u realnom sektoru privrede. Neki koriste krizu kao izgovor, ali to su pojedinačni slučajevi.
|
Dačić da kaže na koga je mislio
Ima li Vlada Srbije jedinstvenu platformu u pregovorima o NIS?
- Nakon razgovora sa predsednikom i premijerom, uveren sam da je naš stav potpuno jedinstven.
Da li se prepoznajete u izjavi Ivice Dačića da neki ruše gasni sporazum u želji da revidiraju kompletne donose sa Rusijom?
- Ne. Dačić treba glasno da kaže na koga je mislio kada je to rekao.
Stranačka zavist
Politička pozadina ove priče nalazi se na relaciji G17 i DS, iako obe stranke tvrde kako nema sukoba?
- Moj odnos sa Tadićem je odličan. A na nižim nivoima svih stranaka uvek postoji konkurencija i međusobna zavist. Važno je da ljudi koji vode partije imaju dobre odnose i veruju u iste vrednosti.
Kažete da su niži nivoi dodatno potpirivali priču o javnim preduzećima?
- To se vrlo jasno vidi. |
|
|
|
|
