Racionalna izvršna vlast

Lokalna vlast, gradonačelnik i gradski menadžment moraju, pored preuzete odgovornosti za dalji razvoj Kragujevca, racionalizovati gradsku upravu radi efikasnijeg i jeftinijeg pružanja usluga građanima i privredi, bez obzira na novi Zakon o lokalnoj samoupravi koji nažalost štiti tromu i birokratizovanu upravu.

Budžet, javna i komunalna preduzeća i privredna društva moraju nastaviti sa reorganizacijom po evropskim standardima u tom sektoru. Cilj je dalja racionalizacija budžetske potrošnje kroz poveravanje (lokalne koncesije) privatnom sektoru (partnerstvo javnog i privatnog sektora), nastavak gradnje kapitalnih objekata, ulaganje u kupovinu nekretnina koje ostaju u trajnom vlasništvu grada, kao temelj i zalog bogatog Kragujevca i kao osnov njegovog budućeg razvoja (objekti gradskog Sajma, zelene pijace na Aerodromu, zatvorenog bazena i stambeno-poslovni objekti su u trajnom vlasništvu grada).

Kragujevac kao regionalni centar
uključen u sve evropske integracije

Lokalna vlast mora da se bori za dalje pozicioniranje Kragujevca kao centralnog grada centralne Srbije, da lokalnoj privredi omogući što više kontakata sa evropskim tržištem roba i kapitala i priključivanje svim evropskim integracijama .

Kragujevac mora nastaviti da se razvija kao privredni, bankarski, kulturni, trgovački i sportski regionalni centar koji se oslanja na sopstvene potencijale kao garancijom lokalnog i regionalnog razvoja. Samo na taj način može se sprečiti dalja „beogradizacija“ Srbije.

Funkciju klasične uprave dalje modernizovati i usaglašavati sa svim standardima Evropske unije, kako bi u budućnosti bila još efikasniji servis građana.

Lokalna uprava mora i dalje biti u funkciji ekonomije grada sa ciljem da pored budžetskih prihoda od poreza i taksi, najvećim delom prihoduje upravljanjem mnogobrojnim resursima kojima grad raspolaže, tj. da menadžerski profitabilno vodi poslovanje grada i tako obezbedi većini građana ekonomsku i socijalnu sigurnost, a samim tim i ubrzani razvoj grada.

Političari posvećeni gradu

Grad i dalje moraju da vode političari koji su u stanju da bez obzira na okruženje i dalje neguju poverenje građana.

Ovo je osnovni preduslov da većina Kragujevčana sve svoje intelektualne i radne sposobnosti stavi u funkciju daljeg privrednog i društvenog razvoja Kragujevca. Samo na taj način građani Kragujevca će svoju i budućnost svoje dece graditi ovde, a Kragujevac će nastaviti da razvija imidž grada iz kojeg se više ne odlazi i kojem gravitiraju mnogi investitori sa svojim privrednim delatnostima.

5.
STRATEGIJA DALjEG RAZVOJA RESURSA
 Dvesta hiljada građana ,
potrošača i korisnika usluga (tržište)

Kragujevac je kao četvrti grad u Srbiji veliki potrošač roba široke potrošnje i ima sve neophodne preduslove da, osim što je tržište za robu proizvođača sa strane, postane i proizvođač velikog dela ovih proizvoda. Tako zapošljava sopstveno stanovništvo, zadržava profit za dalja ulaganja, povećava standard stanovništva i ulazi u razvoj novih privrednih grana. Zato je Zajedno za Kragujevac po dolasku na vlast osmislio podsticajne programe koji su omogućili svim zainteresovanim privrednicima da dođu do kapaciteta za proizvodnju (gradnja ili iznajmljivanje prostora u industijskim zonama). Davanje povoljnosti za izgradnju proizvodnih pogona u industrijskim zonama bio je dobar potez, pa su industrijske zone „Petrovac“, „Servis 1“ i „Servis 2“ brzo rasprodate. Ove mere smo prevazišli, zahvaljujući poverenju u lokalnu vlast, političkoj i administrativnoj stabilnosti administracije grada i otvorenom tržištu novca (2004.godine u Kragujevcu su radile samo dve banke, a danas ima 25 filijala ) pa na zakup zemljišta u industrijskim zonama „Denino brdo“ i „9.maj“ trenutno čeka oko 30 preduzeća. Jedna od kapitalnih radnih zona je i "Korman polje". U daljem razvoju Kragujevca resursi grada će biti maksimalno iskorišćeni; privredni, širenjem greenfild investicione zone uz auto – put. Razvojna politika Zajedno za Kragujevac stvorila je uslove i za otvaranje jedne sasvim nove strukture gradskih resursa, a to su profitabilni sportski i kulturni resursi. Kragujevac je jedini grad u Srbiji koji je u upravljanju resursima stigao do evropskog nivoa.

Dalji razvoj postojeće infrastrukture
(usluge)

Veći deo radno sposobnog stanovništva u evropskim gradovima veličine Kragujevca ( 35-40 %) radi u uslužnim delatnosti ma . Kao istorijski, kulturni, univerzitetski, zdravstveni, sportski, trgovački i administrativni centar regiona, Kragujevac je obezbedio veliki broj usluga koje se od takvog centra očekuju. Do kraja 2008.godine, samo u trgovini obezbedićemo 3.500 radnih mesta, uglavnom za žene kao deo populacije koje je teže zaposliti.

Otvaranjem preduzeća gradsko sajmište „Šumadija sajam“ i izgradnjom prve hale sajma, Kragujevac je stekao uslove da postane sajamski centar, a broj privrednih i poslovnih sajmova koji su već održani u novoj hali govori o uspehu ideje da izgradnjom jedine hale na području do Soluna, Kragujevac i na ovaj način oko svoje efikasne gradske administracije počne da okuplja privredu. U daljem razvoju grada, „Šumadija sajam“ će dobiti još dve veće hale, kao rezultat partnerstva javnog i privatnog sektora.

U daljem razvoju urbanog Kragujevca, prevaziđene su ideje strogog centra grada kao trgovačkog središta, već ostvarujemo viziju više urbanih gradskih centara, grupisanjem trgovačkih sedišta u radnim zonama "Servis 2" (firme „Merkur“, TUŠ, „Forma ideale“, „Sajmište“). Rekonstruišemo prigradske blokove „Stanovo – Suprenova “ i „Kolonija - Plaza“ i pravimo realne urbane gradske centre oko velikih svetskih trgovačko - uslužnih kompleksa.

Radna zona "Petrovac" je postavila standarde dobre komunalne opremljenosti radnih zona i izazvala veliko interesovanje privrednika za kupovinu zemljišta u zonama "Denino brdo", "9.maj" i "Korman polje". S obzirom da su svi ovi potencijali unapred popunjeni, ulazimo u opremanje radnih zona "Servis 3" i "Rakalj".

stanogradnja

Stanogradnja koja je dugo vremena bila na margini, u Kragujevcu doživljava procvat od 2004. do 2008. godine, zahvaljujući merama lokalne samouprave. Uz pomoć podsticajnih urbanističkih mera, efikasnijoj politici uređenja gradskog građevinskog zemljišta, oživljenoj privredi i prilivu stranih investicija, u Kragujevcu je u ovom periodu izgrađeno 300 stambenih zgrada.

U ovom trenutku, na tržištu ne postoje gotovi, useljivi stanovi, a cena kvadratnog metra stambenog prostora je između 500 i 900 evra. Grad je na dve lokacije: „Avala“ i „Kolonija“ izgradio preko 400 stanova, a u planu je izgradnja još hiljadu.

Trenutno, investitori na preko 50 lokacija, grade stambene objekte površina od dve do četiri hiljade kvadrata, a prodajom lokacija u bloku „Zelenilo“, privatni investitori ulaze u izgradnju 30.000 kvadratnih metara stambenog prostora (preko 300 stambenih jedinica).

Pojačana stanogradnja u prethodnom periodu, uslovila je upošljavanje svih građevinskih preduzeća, a u Kragujevcu grade i investitori i izvođači iz čitave Srbije. Razvojem stanogradnje, razvija se i privatna privreda iz oblasti proizvodnje drveta, keramike, fasada, izolacionih materijala.

saobraćaj
(gradska železnica, auto –put, integrisani autobuski prevoz, putna mreža)

a) gradska železnica

Ne odustajemo od stvaranja uslova za investiranje i modernizaciju gradske i prigradske železnice (Korićani – Korman i veza sa Lapovom) radi rasterećena autobuskog saobraćaja duž lepeničkog koridora. U toku su pregovori sa ŽTP-om o projektovanju i izmeštanju dela železničke pruge kroz grad, saglasno GUP-u Kragujevca 2015. Planom detaljne regulacije starog dela "Zastave", pruga se izmešta kroz "Zastavu", čime se rasterećuje i ubrzava saobraćaj kroz Kragujevac. Time ćemo formirati kombinovani sistem gradskog prevoza, kojem je kičma železnički prevoz duž lepeničkog koridora.

b) auto –put Kragujevac – Batočina

Nastavljamo sa planovima izgradnje auto–puta Kragujevac – Batočina, čiji je jedan deo (oko pet kilometara) završen 2007. godine. Strateški interes Kragujevca je da kao veliki regionalni centar ima što neposredniji pristup auto- putu i da u svom daljem razvoju gradsko urbano jezgro razvija duž lepeničkog koridora. Kako opštine Lapovo i Batočina gravitiraju Kragujevcu kao regionalnom centru, međusobni ekonomski interesi nalažu da opštine Lapovo i Batočina budu sastavni deo grada Kragujevca. Ovo povezivanje u budućnosti omogućava zapošljavanje i otvaranje raznih privrednih kapaciteta kroz bescarinsku zonu i davanje usluga pri korišćenju auto-puta, organizovanje podzona u postojećim privrednim kapacitetima u gradu, proizvodnje i distribucije zdrave hrane, brzu komunikaciju i korišćenje usluga gradskog centra. Ovakva vizija grada Kragujevca sa opštinama Lapovo i Batočina nametnula je potrebu izgradnje kapitalne infrastrukture auto-puta Kragujevac - Batočina. U 2008. godini je planirana izgradnja još pet kilometara auto-puta, a plan do 2010. je izgradnja auto - puta kroz Batočinu i Lapovo.

v) integrisani autobuski prevoz

Integrisani autobuski prevoz (ATS) formiran je 2006. godine, i do 2008. godine je ovakvom strukturom maksimalno poboljšana usluga gradskog prevoza, a građani su sigurniji (svi prevoznici su uredili i obnovili vozni park, autobusi su tačni i ne izostaju sa linija). Pretplatne karte koristi preko 15.000 Kragujevčana. Dalji razvoj ovog sistema podrazumeva uvođenje mini - bus autobusa na ekspresnim linijama. Strateški projekat u dogradnji ovog sistema je izgradnja glavne autobuske stanice u saradnji sa privatnim sektorom na već postojećoj lokaciji autobuske i železničke stanice.

 g) robno – transportni carinski terminal

Izgradnjom robno - transportnog carinskog terminala kod METRO-a, ukazala se potreba dodatnih kapaciteta za kamionski i autobuski transport na lokaciji radne zone "Skladište".

d) putna mreža

Do 2008. godine, izgrađeno je preko 22 kilometara novih ulica, a preko 20 kilometara rekonstruisano i sanirano. Izgrađeno je preko 30 kilometara puteva u selima. Grad počinje sa gradnjom Petrovače magistrale, od radne zone" Servis 2" do ulice „Save Kovačevića“, i nastavlja sa gradnjom ove ulice do ulice "Slobode" (iza "Elektrošumadije") prema radnoj zoni "Petrovac" preko Uglješnice do starog "Beogradskog druma". Pored izgradnje ove kapitalne saobraćajnice projektovana je i severna zaobilaznica oko Kragujevca, predviđena GUP-om koja će otvoriti niz lokacija neophodnih za dalji privredni razvoj Kragujevca. Iako nam nije prioritet, nećemo odustati od izgradnje takozvane južne zaobilaznice, jer je ona razvojem Kragujevca u ovom trenutku u rangu gradske saobraćajnice.

U narednom periodu počinjemo izgradnju druge trake ulice Save Kovačevića (od Grada sirena do Šukine) i nastavak ove ulice ka Petrovačkoj magistrali, drugu traku ulice Kneza Miloša (od Male Vage do „Karađorđeve“ i od „Zmaj Jovine“ ka „Šukinoj“). Nastavljamo sa rekonstrukcijom „Avalske“ (od „Šukine“ do „Milentija Popovića“) a u planu je proširenje i rekonstrukcija ulica "9.maj" i "Gornjomilanovačke".

 Lokacije( gradnja)
naknada za uređenje gradskog građevinskog zemljišta

Lokacije (kao gradski resurs) su danas u funkciji racionalnog pokretanja čitavog investicionog ciklusa, po isključivo tržišnim principima koji zadovoljavaju dva osnovna standarda: podizanja urbanog i privrednog statusa grada i privatne inicijative kao nosioca zapošljavanja i razvoja. Samo na taj način moguće je istovremeno zadovoljavanje interesa grada privrede i stanovništva. Interes grada i gradskog menadžmenta je u sekundarnim, dugoročnim posledicama - povećanje broja privrednih subjekata, intenzivnog zapošljavanja Kragujevčana, manjih poreskih opterećenja, većeg broja poreskih obveznika.

Način upravljanja gradskim građevinskim zemljištem koji je po dolasku na vlast definisao Zajedno za Kragujevac odredio sasvim drugačiji pristup gazdovanju kao i potpuno drugačiji način formiranja cena naknada za uređenje gradskog građevinskog zemljišta. Uvedena je nova politika u utvrđivanju naknada za zakup građevinskog zemljišta. Napušten je koncept licitacije i zemljišta i cene uređenjena, već se licitira zemljište, dok je naknada za uređenje konstantna. Konkretno, licitira se parcela po početnoj ceni vezanoj za prosečnu cenu jednog ara na tržištu nekretnina - ona zavisi od ponude, sama naknada za uređenje gradskog građevinskog zemljišta je konstantna (u njoj je sadržano primarno i sekundarno uređenje). Ovaj princip omogućava investitoru da saglasno svojim investicionim mogućnostima vodi investiciju tako što prvo kupuje parcelu (ako je gradska parcela licitacijom), a zatim se opredeljuje kada će započeti samu investiciju, primenu fazne gradnje saglasno urbanističkom rešenju, samostalno uređenje partera, a sve vreme investicionog ciklusa u svakoj fazi gradnje, naknada za uređenje gradskog građevinskog zemljišta je konstantna i unapred poznata.

Obračun samih naknada za uređenje ne prati tržišnu vrednost objekta već realni obračun troškova primarnog uređenja (zajednički komunalni objekti: sistemi za vodosnabdevanje, magistralne saobraćajnice, gradska groblja, deponije, kolektori, generalni urbanistički planovi) i sekundarnog uređenja za samu mikrolokaciju (vodovodna i kanalizaciona mreža, ulice, trotoari, ulično osvetljenje, uređenje zelenih površina). Ovakav obračun naknade je efikasniji i umanjuje troškove za uređenje gradskog građevinskog zemljišta u odnosu na sistem koji smo nasledili 2004.godine. Kod izgradnje privrednih objekata koji su direktno u funkciji zapošljavanja građana predviđen je i grejs period od jedne do tri godine, a rok otplate do pet godina u zavisnosti od veličine investicije i broja zaposlenih uz pružanje svih adekvatnih sredstava obezbeđenja. U prethodnom periodu smo građanima ponudili maksimalne povoljnosti za legalizaciju objekata (cene od šest evra po kvadratu u ekstra zoni do jedan evro u trećoj zoni). Divlja gradnja je iskorenjena za ove četiri godine i to zahvaljujući našoj politici gazdovanja gradskim građevinskim zemljištem. Svi investitori grade na legalan način tako da su građani maksimalno zaštićeni.

Kragujevac je tako u poslednje tri godine počeo da dobija obrise evropskog centra, pa se od pojedinačne, brzo prelazi na blokovsku gradnju. Posebno smo vodili računa o izgradnji pešačkih komunikacija, popločavanjem trgova i trotoara. Prvi put, Kragujevčani mogu prošetati svojim gradom bez ikakvih prepreka i to u dužini od 30 kilometara, na primer od muzeja „21.oktobar“ do „Silosa“). U obnavljanje pešačkih saobraćajnica u Kragujevcu u prethodne tri godine je uloženo oko 120 miliona dinara.

Planiramo da u 2008. godini popločamo sve pešačke staze u Malom i Velikom parku.

kapitalne gradske lokacije

  a) Kasarna „Radomir Putnik“

Kupovinom kasarne „Radomir Putnik“, za koju je izdvojeno 5,6 miliona evra, stvorili smo uslove da privedemo nameni jednu od kapitalnih gradskih lokacija i to za izgradnju centralne zelene pijace na dva hektara ka „Maloj Vagi“, čime rešavamo problem kapaciteta pijace i stacionarnog saobraćaja - parkirališta. Prosecanjem saobraćajnice unutar bloka od „Daničićeve“ do „Kneza Miloša“ rasterećuje se jedan od ključnih gradskih blokova.

Na ovoj lokaciji je predviđena gradska biblioteka i poslovni objekti na površini od dva hektara, uz zadržavanje postojeće parkovske strukture lokacije.

b) „Milošev venac“

Kupovinom četiri hektara na lokaciji stara „Zastava“ i izgradnjom Filmskog grada Emira Kusturice, izmeštanjem stare pijace i uređenjem ulica „Vuka Karadžića“, „Dečanske“, „Crvenog barjačeta“, formiranje platoa oko zgrade „ Zelene pijace “ , izgradnjom amfiteatra u krugu Narodnog muzeja, biće stvoreni uslovi za formiranje gradskog jezgra kao jedinstvenog kulturno - istorijskog, trgovačkog i uslužnog centra, nazvanog „Milošev venac“. Tako će ovaj izuzetan kompleks biti dostupan građanima i gostima i brzo postati centar društvenog života Kragujevca.

v) lokacije iza Ekonomskog i Pravnog fakulteta

Izmenom postojećeg Generalnog urbanističkog plana Kragujevca u delu iza Ekonomskog i Pravnog fakulteta do „Elektrošumadije“, biće otvorene lokacije za izgradnju studentskih domova( u toku su pregovori sa privatnim investitorom o izgradnji studentskog doma sa 5oo soba), zgrada FILUM-a i Medicinskog fakulteta ( lokacija iza Ekonomskog fakulteta ) i trgovačkih kapaciteta.

g) Metino brdo

Izgradnjom „Dvomostovlja“ stvoreni su uslovi za otvaranje lokacija za izgradnju poslovno-stambenih objekata na Metinom brdu na 46 hektara površine.

d) Kopaonik

Kragujevac po prvi put ima uknjiženo zemljište i formiranu parcelu na Kopaoniku, sa kapacitetima za turističku izgradnju na 3.400 kvadratnih metara.

privatna privreda

Privatna privreda u Kragujevcu je u potpunosti ispratila razvojne programe grada, čime je tržišno opredeljenje Zajedno za Kragujevac potpuno potvrđeno. O tome dovoljno govori činjenica da je među 100 najuspešnijih preduzeća u Srbiji, četiri iz Kragujevca. Razvoj privatne privrede pratimo u svim privrednim granama, posebno u drvno - prerađivačkoj, obućarskoj i tekstilnoj, proizvodnji medicinske opreme, nameštaja i poljo - opreme. U daljem periodu grad će i dalje podsticati razvojne programe privatnog sektora i posebno raditi na razvoju partnerstva javnog i privatnog sektora.

agrarni budžet

U okviru budžeta Skupštine grada formiran je se agrarno - socijalni budžet u procentu od 5-7 % koji je afirmisao primarnu proizvodnju hrane i osnivanje mini prerađivačkih , a da bi se u daljem razvoju Kragujevca podstaklo formiranje lokalnih robnih marki. Tako proizvedena hrana bi bila usmerena na zbrinjavanje socijalno ugroženih kragujevačkih porodica, potreba đačkih kuhinja i Crvenog krsta. Buduća politika u razvoju sela je izdvajanje sredstava iz agrarnog budžeta za otvaranje poljoprivrednih prerađivačkih pogona, što je dugoročna investicija u selo. Ovakvim merama koje pre svega znače sigurnu proizvodnju i plasman, napravljen je nužni iskorak da kragujevački proizvođači i prerađivači preuzmu snabdevanje kragujevačkog tržišta, i organizovano nastupe na domaćem tržištu, što kao povratno dejstvo ima otvaranje novih radnih mesta, odnosno zapošljavanje članova socijalno najugroženijih kragujevačkih porodica.

- preko 5oo kilometara zapuštene putne mreže u selima okruga je iz sredstava grada rekonstruisano i obnovljeno

- seoskom stanovništvu su obezbeđeni uslovi života koje ima i gradsko stanovništvo, obnovljene su i izgrađene ambulante i škole, uspostavljen redovan gradski prevoz

- poljoprivrednicima su dostupne informacije o kreditnim fondovima, grad posreduje u konkurisanju i izradi projekata i instruktaže kao i svake druge stručne pomoći za razvoj poljoprivrede, uključujući i organizovana stručna putovanja poljoprivrednika u inostranstvo

- obezbeđeni su poljoprivredni krediti (tri do šest meseci grejs period, zbog prirode proizvodnog ciklusa)

- u daljem razvoju sela prioritet je obezbeđenje plasmana, skladištenja, pakovanja i robne marke, i obezbeđenje još bolje kontrole kvaliteta i stručnog nadzora

 6. MERE LOKALNE SAMOUPRAVE KOJIMA ĆE OBEZBEDITI ISKORIŠĆAVANjE NAVEDENIH RESURSA

 lokalna uprava i administracija

Kragujevcu je svakako potrebna efikasnija i energičnija administracija, ali loš Zakon o lokalnoj samoupravi onemogućava nam da je reformišemo tako da ona bude potpuno u službi razvoja Kragujevca prema našim planovima. Iako ovaj Zakon štiti tromu upravu, mi ne odustajemo od njene reorganizacije

osnivanje mešovite konsalting kuće

Upravo da bismo prevazišli sporu administraciju na svim nivoima, i uprkos Zakonu koji usporava osnivanje konsalting kuće, ne odustajemo od plana da u Kragujevcu osnujemo efikasno konsalting preduzeće koje će svojim profesionalizmom pomagati razvojne programe grada, od mogućnosti investiranja, izrade kompletnih projekata, instruktaže primenom Evropskih standarda, do realizacije operativnih programa i nadzora. Prioritetni cilj ove Konsalting kuće je utemeljenje kragujevačke robne marke (kišobran), sa nizom pod robnih marki (prehrambena industrija, tekstilna, obućarska, drvna...) sa jasno opredeljenim standardima u vezi kvaliteta proizvoda, dizajna, načina povezivanja proizvođača, plasmana i nastupa na domaćem i inostranom tržištu.

partnerstvo javnog i privatnog sektora

Politika partnerstva javnog i privatnog sektora je okosnica daljeg razvoja Kragujevca u svim oblastima. Dosadašnjom razvojnom politikom podsticali smo interesovanje privatnog sektora za ulaganje u Kragujevac, a stabilna vlast u prethodnom periodu pokazala je potencijalnim investitorima da bez dvoumljenja mogu ulaziti u partnerstvo sa gradom. Planovi su da privatni sektor učestvuje u izgradnji kapitalnih objekta iz oblasti zdravstva i socijalne zaštite (ambulante, domovi starih, obdaništa, studentski domovi...), sporta (već ugovorena teniska akademija Novaka Đokovića), kulture (filmsko - kulturni centar Emira Kusturice).

 7. STRATEGIJA DALjEG RAZVOJA ZDRAVSTVA, SOCIJALNE POLITIKE I ZAŠTITE

U prethodne tri godine smo utrostručili nivo socijalnih davanja i sve aktivnosti usmerili ka jačanju pojedinca i porodice (od 2004. do 2008.godine izdvajanja su povećana sa 57 na 184 miliona dinara). Posebnu pažnju posvetili smo zaštiti posebnih društvenih grupa; žena, dece i invalida i starih. Politika zaštite socijalno ugroženog stanovništa je podignuta na viši nivo i to na način što smo praksu dodeljivanja jednokratne socijalne pomoći uspešno zamenjivali programima radnog angažovanja (javnim radovima) za sve radno sposobne iz ove kategorije.

U domenu politike socijalne zaštite relizovali smo značajne projekte. U daljem razvoju strategije, opredelili smo se za politiku koja prevazilazi opšti angažman lokalne samouprave u socijalnoj zaštiti koju smo u prethodnom periodu podigli na dobar nivo. Tako nam je u planu izrada strateškog dokumenta socijalne zaštite za narednih pet godina, sa jasno definisanom politikom prema socijalnim katerogijama.

socijalna zaštita starih lica

 - u prethodne četiri godine značajno je poboljšana socijalna zaštita starih

- otvoren je drugi punkt Službe za integrisanu kućnu negu za najstarije sugrađane

- ustanovljena je praksa kućne nege u selima koja će ubuduće biti proširivana ( Stragari i druga sela)

- za oko 10.000 penzionera je obezbeđen besplatan gradski prevoz

- u planu nam je izgradnja kluba za stare u zgradi "Sokolane"

- planiramo proširivanje dnevnog centra za stara lica

- za penzionere sa najnižim primanjima grad će participirati u plaćanju komunalnih usluga, a Kragujevac će biti prvi grad u Srbiji sa ovakvim programom

socijalna zaštita žena, dece, i mladih

 - sva obdaništa su renovirana i opremljena didaktičkim sredstvima. Posle 15 godina rekonstruisan je vrtić "Čuperak'", a posle 30 godina počinje izgradnja objekta "Lane". U sva obdaništa je uveden video – nadzor, a sva dvorišta u opremljena novim dečjim mobilijarom

- roditeljski dodatak za prvorođeno dete je značajno povećan u odnosu na 2004.godinu (sa devet na 30 hiljada dinara)

- uvedeni su podsticajni finansijski programi za hraniteljstvo i porodice koje rađaju treće, ili više dece

- uveden je besplatan boravak trećeg deteta u obdaništu i osnovan centar za inkluzivno obrazovanje koji omogućava boravak u vrtićima i dece sa posebnim potrebama

- izgrađeno je i renovirano 25 dečjih igrališta

- otvoreno je prihvatilište za decu

- u planu je dalje podsticanje rađanja

- planiramo izgradnju moderne "Biblioteke igračaka" u kojoj đe roditelji i deca moći da iznajme igračke

- uz saradnju sa privatnim sektorom planiramo otvaranje novih vrtića

- grad je učestvovao u utemeljenju omladinskog privatnog preduzetništva u Kragujevcu, a te programe nastavićemo da razvijamo i podstičemo

-u saradnji sa gradovima prjateljima (Pitešti, Šangaj) obezbedili smo boravak najboljih učenika u edukativnim kampovima u inostranstvu, što ćemo i dalje raditi

- realizovan je program "Od srca..." za zapošljavanje štićenika dečjeg doma "Mladost"

- izgradnjom stana za štićenike koji napuštaju dom "Mladost", realizovan je program "Kuća na pola puta" kojim je omogućeno osamostaljivanje dece koja napuštaju dom

- kreditiraćemo žene koje počinju sopstveni posao. Na taj način ćemo im pomoći da se ekonomski osamostale

socijalna zaštita invalida

  - otvoren je dnevni boravak za lica ometena u razvoju preko 25 godina starosti

- otvorena su dva centra za mlade i klub za mlade invalide

- uredili smo pešački saobrađaj u centru Kragujevca tako da su glavne ulice većinom dostupne za kretanje invalida

- u planu nam je da dodelom kredita, invalide podstaknemo na razvijanje sopstvenog posla radi finansijskog osamostaljivanja

- otvoreno je prihvatilište za žrtve porodičnog naselja

programi socijalne zaštite
i poboljšanja uslova života Roma

  - u Kragujevcu je počela sa radom kancelarija za Rome

- uz podršku OEBS-a je sproveden program uređenja naselja Korman i Licika

- stipendirali smo romsku decu koja postižu najbolje rezultate u učenju

-učestvovali smo u sprovođenju programa romskog učitelja u osnovnim školama

Grad će posebnim programima nastaviti edukaciju ove socijalne grupe o osnovnim uslovima življenja, pomagati im u obrazovanju i naravno, nastavićemo finansijski da pomažemo najbolje romske učenike i studente

programi socijalnog stanovanja

Učestvovali smo u tri projekta socijalnog stanovanja i na taj način obezbedili 130 stanova za izbeglo i domicilno socijalno ugroženo stanovništvo ( projekti: Habitat - 76 stanova, Međunarodna organizacija za migracije - 25 stanova, RVI - 20 stanova)

- planiramo dalje projekte socijalnog stanovanja i otkup napuštenih seoskih domaćinstava za zbrinjavanje socijalno ugroženih

unapređenje socijalne zaštite u narednom periodu
kroz saradnju javnog i privatnog sektora

Jasno je da ćemo i dalje nastaviti da podržavamo reformu socijalne politike. U narednom periodu za dalje unapređenje politike socijalne zaštite izdvojićemo je oko 200 miliona dinara. Ali, naše ideje se ne završavaju na tome. Razvoj socijalne politike mi dugoročno vidimo kroz partenrstvo javnog i privatnog sektora koje će omogućiti podizanje nivoa svih naših programa, ali i nova radna mesta i ulaganja u Kragujevac. Privatnom sektoru ćemo ponuditi saradnju u izgradnji novih obdaništa, u programima nege starih i drugih posebnih kategorija, podizanju Biblioteke igračaka. Grad će i u ovim projektima beneficirati socijalne usluge korisnicima kao što to čini i društvenom sektoru

zdravstvo

Samim prerastanjem kragujevačkog KBC-a u Klinički centar nivo zdravstvene zaštite je podignut, Kragujevčanima je omogućeno savremeno lečenje uz najmodernije dijagnostičko - terapijske procedure. Ali su se samim tim stvorile potrebe za daljim proširenjem kapaciteta u zdravstvu. Klinički centar je postao sedište tercijerne zdravstvene zaštite za Centralnu Srbiju, pa smo u Kragujevcu morali da tome prilagodimo i poltiku u zdravstvu, s posebnim osvrtom na primarnu zdravstvenu zaštitu.

U primarnoj zdravstvenoj zaštiti preuzimanjem osnivačkih prava nad Domovima zdravlja i Zavodom za stomatologiju, Apotekarskom ustanovom, Zavodom za Hitnu medicinsku pomoć, Zavodom za zdravstvenu zaštitu radnika, preuzeli smo zakonsku obavezu poboljšanja i kontrole kvaliteta primarne zdravstvene zaštite.

-pomogli smo u osnivanju Dnevnog centra za lečenje bolesti zavisnosti u okviru psihijatriske klinike KC-a.

- adaptirana je ambulanta u Desimirovcu i deo ogranka ambulante u Bresnici (čime je služba integrisanog kućnog lečenja dobila novi punkt i pokrila veliki deo teritorije grada )

- domovi zdravlja su klimatizovani, nabavljena nova oprema za
laboratoriju Dom zdravlja, vredna oko devet miliona dinara, što je najveća investicija u laboratorijsku dijagnostiku uz poslednjih deset godina

- nastavljeno je sa adaptacijama seoskih ambulanti ( Grbice i Stragari)

- planiramo izgradnju nove zgrade Hitne medicinske pomoći na već

utvrđenoj lokalciji

- u saradnji sa Medicinskim fakultetom, planiramo izgradnju nove zgrade na lokaciji Grudno

- prerastanjem KBC u Klinički centar, stvorena je potreba za otvaranjem Opšte bolnce. Mislimo da jeu dobre lokacije u zgradi sadašnje Zastavine ambulante, ili u krugu kasarne Milan Blagojević, ako se postigne dogovor sa Vojskom Srbije

-planiramo uvođenje programa palijativne medicinske nege za najteže bolesnike

8.STRATEGIJA DALjEG RAZVOJA KULTURE

kulturna politika deprovincijalizacije i urbane afirmacije Kragujevca

Produktivnost koncepta kulturne politike jedne gradske vlasti najjasnije se sagledava na kraju mandata prostim poređenjem aktuelnog stanja gradskog kulturnog života sa slikom zatečenog stanja stvari na početku mandata. Primenom ovog komparativnog metoda jasno bi se moglo istaći da Kragujevac danas ima, a da u prethodnom periodu, ili čak nikada ranije, nije imao: dve nove institucije kulture (gradsku izdavačku kuću Koraci i u nacionalnim razmerama jedinstven Centar za negovanje tradicionalne kulture Abrašević ), dve kulturne institucije pred osnivanjem (Muzički centar i Direkcija JoakimFesta, koje već funkcionišu i od formalne institucionalizacije ih deli još samo problem adekvatnog prostornog smeštaja), Gradski orkestar Šlezinger , prostorno i kadrovski opskrbljeno Pozorište za decu, identifikovan kulturni brend Kragujevac Teatropolis , i bez daljih nabrajanja koja bi mogla da se oduže, ono što je najvažnije i najteže adekvatno vrednovati, kulturne ustanove koje ne žive od rentijerstva, iz čijih su prostorija iščezli zakupljeni kafići, butici i ini obrtnici, rečju, sistem gradskih institucija kulture posvećenih osnovnoj delatnosti. Međutim, ni upotpunjavanjem nizom dostignutih kulturnih novosti u Kragujevcu, ovaj izveštaj ne bi postao potpun jer se metodom pukog nabrajanja rezultata, uspeha i postignuća ne rasvetljava suština i produktivno jezgro koje ih generiše u datom konceptu kulturne politike, a to je njegova programska osnova.

Programska osnova

Programsku osnovu kulturne politike grada, uspostavljene u poslednje četiri godine u Kragujevcu, čine: Program političke organizacije Zajedno za Kragujevac , Deklaracija i drugi inicijalni i programski dokumenti Šumadijskog kulturnog centra , udruženja koje okuplja znatan broj najznačajnijih umetnika, stvaralaca i kulturnih delatnika iz grada i Šumadije.

Polazište ovog koncepta je u redefinisanju odnosa kulture i politike. Sama politika je oblik kulturnog angažovanja. Politika je izbor među vrednostima, a svet vrednosti osvetljava kultura. Jednostavnije rečeno, kultura je starija od politike. Kako uče oci liberalizma, teorijski konstruisano pretkulturno iliti prirodno stanje zajednice je stanje sveobuhvatnog i permanentnog rata. Bazičnim pokretanjem i razvojem elementarnih psihičkih energija sublimacije i simbolizacije nastaje jedna neprirodna, umetna iliti kultivisana tvorevina koju nazivamo civilizacijom, u čijem medijumu politika tek biva mogućom. Nesreća postkomunističkih društava u tranziciji, kakvo je i naše globalno društvo, ogleda se u tome što su ona doživela provalu prirodnog stanja u ruševine napuštenih institucija društva koje još nije izgradilo nove. To znači da odgovoran koncept kulturne politike u takvom ambijentu ne može da počne od problema kulturne delatnosti, institucija kulture i umetničke produkcije, već od bazičnih civilizacijskih pretpostavki koje sistemski konsekventno treba da budu vođene ka višim temama kulture.

To konkretno znači da se borba za produktivan i konzistentan koncept kulturne politike suštinski poistovećuje sa borbom slobodnih građana za sopstveni polis (programski koncept grada vođenog sa pozicije lokalne samouprave od strane političara posvećenih gradu). Zbog toga je programska osnova kulturne politike ne samo produbljenog uvida nego i izuzetno širokog zahvata pa seže do imovinskih pitanja i tema urbanog planiranja, preko kulture svakodnevice i podizanja urbanih potencijala grada, sve do pitanja osnovne delatnosti ustanova kulture, podrške civilnom sektoru i partnerstava privatnog i javnog sektora u kulturi. To heterogeno tematsko mnoštvo suštinski koordinira i objedinjuje u celovit koncept vrednosna orijentacija, tačnije, jasna i beskompromisna usmerenost na urbanu afirmaciju i deprovincijalizaciju Kragujevca, njegovog kulturno-istorijskog nasleđa i onih njegovih stvaralačkih potencijala koji su konkurentni na širem domaćem pa i međunarodnom kulturnom planu.

Odnos prema «Strategiji»

Ova programska osnova je dolaskom na vlast «Zajedno za Kragujevac» ušla u direktnu konfrontaciju sa konceptom «Strategije razvoja kulture u Kragujevcu» koju je u prethodnom sazivu usvojila vlast lokalnog DOS-a. Pomenuta «Strategija», iako pisana s entuzijazmom zaljubljenika i dobrim pregledom aktuelnih problema (što je i njena najveća vrednost) u suštini predstavlja izmanipulisan program kulturne provincijalizacije Kragujevca i razgradnje njegovih razvojnih potencijala u kulturi. Ona je pisana u Kragujevcu, ali suštinski, diktirana u Beogradu.

Ona zagovara deinstitucionalizaciju kao nekakvu tobožnju vrednost kulturnog života (iako su institucije kulture najozbiljnija zaštita od njene politizacije i od pretvaranja lokalnih vlasti u menadžment kulturnog poslovanja). Ona zagovara i nekakav kulturni centar kao mesto koordinacije poslova u kragujevačkoj kulturi (iako su kulturni centri čeda komunističkog zbrinjavanja zabave i kulture u provinciji ili sinekure za partijske sive eminencije kulturnog života razvijenijih centara). Ona čak, u iznetoj viziji kragujevačkih perspektiva, kaže nešto što se lokalnom DOS-u nigde drugde nije omaklo da eksplicitno formuliše i prizna. U «Strategiji» se izričito kaže da ona računa na Kragujevac u kojem će svi biti zaposleni jer će on biti manji grad nego što je u vremenu njenog pisanja. To znači da tadašnja politika ne planira razvoj Kragujevca nego njegovo propadanje i napuštanje sve dok se broj njegovih žitelja dovoljno ne umanji. To znači i da je tadašnji odlazak regionalnih centara velikih sistema iz Kragujevca, zapravo bio ne slučajan i stihijski već strateški vođen posao provincijalizacije Kragujevca, zacrtan u beogradskim centrima moći, a poveren na realizaciju karijeristički motivisanim lokalnim aparatčicima DOS-a. U tome je neophodnost i razlog postojanja autentične, programske, kragujevačke političke opcije «Zajedno za Kragujevac», jer samo ona može da predvodi zaštitu i razvoj grada i rast konkurentnosti njegovih resursa.

Odmah po izbornoj verifikaciji kredibiliteta i ponovnom dobijanju mandata u lokalnoj samoupravi, ova će opcija, kao prvi strateški korak u domenu kulturne politike, napraviti reviziju i redefiniciju «Strategije razvoja kulture u Kragujevcu», na iznetim programskim osnovama, što, uistinu, ovaj dokument i poznaje kao otvorenu mogućnost. Tome će se neizostavno, svim silama, odupirati začarani krug palanke, močvarni Duh Lekine Bare, jer će to biti čin njegovoga egzorciziranja. Oličen u stvaralački neproduktivnim, a socijalno sinekuralno zbrinutim, lažnim ikonama palanačkog panteona (jer duh palanke ne može bez mitomanije) on već decenijama u Kragujevcu ništa nije radio nego upropaštavao svaku mogućnost negovanja, prerastanja i prevazilaženja, apsolutizujući meru svoje osrednjosti i kupujući podršku palanke po najnižim cenama u ime isključivo najviših ideala.

Zato je izuzetno značajno istaći da ovaj programski koncept, pored nacionalno značajnih umetnika Šumadijskog kulturnog centra , kao što su Mirko Babić , Bojan Otašević ili Vladimir Jagličić , podržavaju, u nameri podizanja potencijala Kragujevca sredstvima kulturne politike, i takve veličine kao što su: rodonačelnik savremene šumadijske književne misli, Danko Popović , erudita i najveći esejista srpske Vojvodine, Draško Ređep , evropski potvrđeni živi klasik srpske književnosti, Vidosav Stevanović ili u svetskim razmerama relevantni filmski reditelj Emir Kusturica . Naravno, ovako ekskluzivna podrška jednom konceptu kulturne politike čini čast i daje mentorske preporuke. Presudnu podršku građana, međutim, on može dobiti samo na osnovu «polze koju uzrokuje», odnosno, na osnovu ostvarenih rezultata koje je generisao u prethodnom periodu.

Ostvareni rezultati

Najpre je, u letimičnoj retrospektivi, važno pregledati prekulturne rezultate primene ovog koncepta, odnosno učinke ostvarene na planu podizanja kulture svakodnevice ili kulture u širem smislu .

Prvo, nalaženje početka u poslovima sistemskog vođenja i unapređenja urbanih potencijala grada sa stanovišta lokalne samouprave, a to je pitanje imovine. Pod zastavom imperativnog zastupanja decentralizacije pokrenuto je pitanje imovine lokalnih samouprava i prvenstvena je zasluga gradonačelnika Veroljuba Verka Stevanovića što je, na inicijativu SKGO kojom je predsedavao, ona konačno dobila ustavne garancije. Zatim, formiranjem Gradske uprave za imovinu pokrenut je decenijski zaparložen posao identifikacije gradske imovine. Na tom talasu pokrenut je proces uvećanja gradske imovine, kao oblik afirmacije lokalne samouprave, a tim tragom i za urbani razvoj Kragujevca suštinsko pitanje: rušenje dva «berlinska zida» u najužem jezgru grada. «Berlinski zid» Zastave je pao i ovaj do juče «zabranjeni grad» uveliko je u procesu kulturne revalorizacije starog građevinskog industrijskog nasleđa. «Berlinski zid» kasarne «Radomir Putnik» se uveliko ljulja.

Zatim, usvojen je Generalni urbanistički plan Kragujevca, kao i čitav niz planova detaljne regulacije i kapitalnih projekata, čime je ucrtana osnova zamisli o podizanju urbanih kapaciteta grada. Na tom talasu Kragujevac je doživeo renesansu gradskih trgova i trotoara čime se po prvi put jedan naraštaj kragujevčana pokazuje civilizacijski spremnim, nakon revolucionarne komunističke regresije, da nadograđuje građevinsko nasleđe prestonice i građanskog devetnaestovekovlja. Krunu takve ambicije čini projekat «Miloševog venca», urbanistički obrađen kroz tri plana detaljne regulacije (Milošev venac 1, Milošev venac 2 i matična lokacija «Zastave»), koji je konačno integralno stavljen pod prethodnu zaštitu. Obnavljanjem fasada «Prve kragujevačke gimnazije» i «Tehničke škole za mašinstvo i saobraćaj», saniranjem Amidžinog i Mihailovog konaka, rekonstrukcijom «Đačkog trga» i trga pijace sa rasvetom i trotoarima, izgradnjom dvomostovlja i rekonstrukcijom Ulice 27. marta, rušenjem «berlinskog zida« Zastave i radovima na potesu kulturno-istorijske prostorne celine Vojno-tehničkog zavoda, koji su, svi, završeni za poslednje tri godine, Milošev venac konačno počinje da se uobličava i prepoznaje kao integralni prostor i mesto rođenja moderne srpske države.

Doneta je, nakon višedecenijskog nemara, Odluka o nagradama i priznanjima grada, čijom je upornom i doslednom primenom džangrizavi i negatorski duh palanke morao da ustukne pred jasnim isticanjem i afirmacijom nesumnjivih vrednosti.

Uspostavljena je praksa posvećenja svake godine jubileju ili vrednosti od posebnog značaja za civilizacijski dignitet Kragujevca. Tako je 2005. bila Godina Ustava i Teatra, 2006. Godina knjige i Univerziteta, 2007. Godina solidarnosti i sporta, a 2008. Godina prve prestonice moderne Srbije u Kragujevcu.

Najzad, nije slučajno da je baš u susret 2008. doneta Odluka o podizanju i održavanju spomenika na javnim površinama, koju Kragujevac uopšte nije imao. Njenim tragom je ne samo uređen katastar spomenika i raspodela zaduženja u njihovom održavanju nego je i struktuiran pristup legitimnom i validnom podizanju novih spomenika. Tako je pokrenuta i inicijativa za podizanje spomenika Milošu Obrenoviću na prostoru Miloševog venca, čime se, zapravo, obnavlja istrošena energija mitske matrice, čijom sublimacijom lokalna samouprava u Kragujevcu dosledno nosi teret ponovnog pokretanja prosvećene državotvorne politike Srbije iz srca Šumadije.

Rezultati ovog koncepta na polju kulture u užem smislu , iz razloga elementarne ekonomičnosti, neće biti analitički nabrajani. Neka u te svrhe posluži redukovani niz navoda s početka ovog separata. Umesto toga izdvojićemo neke signifikantne fenomene koji se sintetički daju obuhvatiti u jedinstvenu predstavu o plodotvornosti ovog koncepta kulturne politike orijentisanog na deprovincijalizaciju i urbanu afirmaciju Kragujevca.

U Kragujevcu redovno izlaze, zahvaljujući pre svega finansijskoj podršci lokalne samouprave, dva nacionalno relevantna književna časopisa, konfrontiranih ideja, kulture i senzibiliteta, «Koraci» i «Lipar». Oba povremeno uzbuđuju kulturnu javnost Srbije. Nacionalni konkurs za prvu knjigu mladog pisca, po kojoj se proslavila biblioteka «Pegaz», sada živi kao biblioteka «Prvenac», u organizaciji kragujevačkog SKC-a pod finansijskim pokroviteljstvom grada Kragujevca. Narodna biblioteka «Vuk Karadžić» u Kragujevcu dospeva u sam vrh srpskog bibliotekarstva, a zvanično priznanje nadležnih za finansijsku podršku dobija i lokalna samouprava. U vreme kada srpska vlada ne uspeva da uspostavi produktivan dijalog sa Albanijom, na završnoj večeri Međunarodnog festivala kamernih horova u Kragujevcu 2006. albanski hor iz Skadra, zajedno sa pevačima iz Srbije, Letonije, Bugarske, Mađarske, pod dirigentskom palicom Bojana Suđića, peva na srpskom Tebe pojem, iz Mokranjčeve liturgije, u holu Druge kragujevačke gimnazije. Na međunarodnim pozorišnim festivalima, a u Kragujevcu ih ima dva, Kragujevčani gledaju najnovije pozorišne komade iz Engleske, Španije, Kine, Slovačke, Bugarske, Rumunije, Rusije, Hrvatske ... Na redovnom repertoaru Knjaževsko-srpskog teatra igraju i praizvedbe evropskih pisaca, ali i klasični komadi u režiji evropskih reditelja. Performans «Suđenje Pinteru», u izvođenju glumaca Knjaževsko-srpskog teatra i Mančester Tiatar Kompani, emituje i Bi Bi Si. O Plaketi Sv. Đorđa i gradu Kragujevcu čita i premijerna publika londonskih pozorišta, jer je dramski pisac Harold Pinter, u afiši, uz Nobelovu nagradu i druga priznanja, stavlja u svoju biografsku belešku. Filmski reditelj Emir Kusturica javno obznanjuje nameru da novi, trajni kulturni projekat, radi u Kragujevcu.

To u Kragujevcu nikada ranije nije bilo.

Prioriteti za naredni period

Najznačajniji prioriteti kulturne politike u narednom periodu moraju biti vezani za izgradnju objekata, kao infrastrukture neophodne za rad i razvoj pojedinih kulturnih institucija. Adekvatan prostorni smeštaj Narodne biblioteke «Vuk Karadžić», izgradnja depoa Narodnog muzeja, Gradske galerije i nove zgrade Knjaževsko-srpskog teatra predstavljaju prioritete po redu navođenja. Uvođenjem preduzeća «Šumadija film» u sistem gradskih ustanova stećiće se pretpostavke za smeštaj Muzičkog centra i otvaranje univerzalne koncertne dvorane. Razvoj knjižarske mreže gradske izdavačke kuće «Koraci» mora da krene iz Kragujevca, a rekonstrukciju moraju da dožive i njene prostorije, kao i prostor budućeg centra «Đura Jakšić».

9. STRATEGIJA DALjEG RAZVOJA SPORTA

profitni sportski resursi

Rekonstrukcijom sportskih terena i ulaganjem oko 200 miliona dinara u sportske objekte, rekonstrukcijom stadiona „Čika Dača“ (posle pola veka), izgradnjom hale za odbojku u „Velikom parku“, izgradnjom bazena u „Velikom Parku“( takmičarski i bazen za neplivače, sa 5oo mesta za gledaoce), pokazali smo da nameravamo da razvijamo resurse u sportu. Naša politika i ozbiljne investicije pokrenuli su privatnu inicijativu, pa u Kragujevcu počinjemo da razvijamo profitne resurse u sportu. Filmski grad. Teniska akademija Novaka Đokovića je svetska robna marka koja će investirati u ove resurse.Namera nam je da kroz ovakav razvoj brendiramo Kragujevac kao sedište sporta u Srbiji.

 podsticajne mere

- svi sportski klubovi u Kragujevcu se finansiraju iz budžeta grada Kragujevca, a sportisti sa vrhunskim rezultatima su dodatno nagrađeni

- kroz subvencije Sportskog centra «Mladost» svim takmičarskim ekipama o određenim ligama omogućeno je besplatno treniranje i takmičenje

- planiramo rekonstrukciju igrališta na Metinom brdu

- u planu je izgradnja Univerzitetske hale na Metinom brdu

- planiramo izgradnju sportske hale Druge Gimnazije sa gledalištem kapaciteta hiljadu mesta

- u daljem razvoju planiramo izgradnju strelišta i kuglana

- nastavljamo za izgradnjom igrališta u Mesnim zajednicama

promocija sporta

  2007. godina je proglašena Godinom sporta i solidarnosti u Kragujevcu. Organizacijom međunarodnih i nacionalnih dogaćaja visokog ranga, pokazali smo profesionalnost i logističku pripremljenost da prihvatimo svaki sportski događaj.

- Kragujevac je bio domaćin 38.balkanskih juniorskih atletskih igara (Balkanijada), takmičenja koje je osvojio na međunarodnom konkursu u Varni

- u Kragujevcu je uspešno organizovan finalni turnir kupa «Radivoja Koraća» koji je za četiri dana takmičenja imao oko 20.000 gledalaca

- Organizovani smo Kup rukometnog saveza Srbije, «Vidovdanski maraton» za mir, Treći balkanski kup u fudbalu za veterane, «Strit fudbal» liga 2007, Prvenstvo Srbije u karateu, 17. kros RTS-a

10. ZAŠTITA I UNAPREĐENjE ŽIVOTNE SREDINE

deponija

Posle sanacije i rekultivacije postojeće deponije „Jovanovac“ grad Kragujevac se opredelio za strategiju upravljanja komunalnim otpadom na profitnoj osnovi, na principima partnerstva javnog i privatnog sektora. Reč je o apsolutno čistim tehnologijama za preradu i tretman komunalnog otpada, na lokaciji postojeće deponije „Jovanovac“ za koju je donet plan detaljne regulacije.Ovopodrazumeva izgradnju ekološki čistih fabrika za spaljivanje otpada - spalionica čiji su nus - proizvodi struja, topla voda i biodizel gorivo. Izgradnjom ovakvih fabrika u Kragujevcu više neće postojati potreba za sanitarnom deponijom, grad neće više ulagati budžetska sredstva i prestaće potreba za zauzimanjem novog zemljišta za sanitarnu deponiju.

voda za piće

Kvalitet pijaće vode je značajno popravljen u prethodnom periodu i Kragujevčani piju vodu prečišćavanu po svim standardima. Sistem za preradu pijaće vode u prethodnom periodu je upotpunjen tornjevima za eraciju ( ubacivanje kiseonika), a u postupku ugovaranja je nabavka postrojenja za predozonizaciju vode. Kvalitet pijaće vode je podignut i rekonstrukcijom i izgradnjom vodovodne mreže. U prethodnom periodu je rekonstruisano preko 150 kilometara vodovodne mreže, a u preko 260 ulica je izgrađena nova ( do 2007. godine izgrađeno 35 kilometara vodovodne i 25 kilometara fekalne kanalizacije). U 2008.godini biće urađena vodovodna i fekalna kanalizacija u 68 ulica.

U narednom periodu ulazimo u projekat ograđivanja sanitarne zone na jezeru Gruža.

atmosferska zagađenja

Rekultivacijom deponije u Jovanovcu ( 2004. godine na deponiji su podignuti sistemi za otplinjavanje) sanirano je jedno od najvećih žarišta atmosferskog zagađivanja u Kragujevcu.

Izgradnjom preko sto kilometara gasovodne mreže ( Kragujevac je prvi grad u Srbiji po broju gasnih priključaka i jedini grad koji domaćinstvima beneficira cenu priključka sa 5o%) i priključenjem preko pet hiljada domaćinstava na gasovodnu mrežu, dodatno smo sanirali aerozagađenje . U programu druge faze gasifikacije Kragujevca predviđeno je proširenje mreže na Beloševac, Bagremar, Stanovo, Veliko Polje, Erdeč, uz završetak razvodne mreže u Mesnim zajednicama: Šumarice, Uglješnica, Vinogradi, Ilićevo, Kragujevac će biti potpuno gasifikovan, za razliku od drugih gradova u Centralnoj Srbiji, pa i Beograda gde gasifikacija tek počinje.

Restrukturiranjem Energetike i izgradnjom tri gasne energane (Aerodrom, Bagremar, proširenje energane u Erdogliji) dodatno će biti umanjeno aerozagađenje sa matične lokacije „Zastava“ .

11.STRATEGIJA DALjEG RAZVOJA TURIZMA

Razvojem prirede i investicionim aktivnostima u Kragujevcu, nametnuta je potreba razvoja postojećih i izgradnje novih turističkih kapaciteta, pa turizam posmatramo kao važan resurs koji treba maksimalno iskoristiti. Zato je plan razvoja turizma u Kragujevcu napravljen sistematično,sa ambicijama da se pre svega iskoriste postojeći gradski turistički resursi koji će kasnije prestavljti nadgradnju za izgradnju novih.

 jezero „Bubanj“

S obzirom na lokaciju i ekološke kapacitete, jezero „Bubanj“ vidimo kao značajan turistički potencijal. Planirana je izgradnja sportsko - rekreativnog centra sa hotelom i tri turistička objekta na sadašnjoj lokaciji postojećeg restorana.

jezero „Šumarice“

Usvajanjem plana detaljne regulacije, stvoreni su uslovi za potpunu revitalizaciju jezera u Šumaricama i stvaranje turističkog kompleksa. Prema planu detaljne regulacije, biće kompletno uređena leva strana obale jezera sa vidikovcem, restoranom i usekom za splavove. Uređenjem prilaznih puteva i parkinga će biti stvoreni uslovi za izgradnju turističkih kapaciteta na 1800 kvadratnih metara

sportski i kulturni turistički komleksi

Investiranje je važan deo koncepta strategije razvoja turizma Zajedno za Kragujevac. Izgradnjom teniske akademije Novaka Đokovića, Kragujevac će postati značajan evropski turistički centar.

Otvaranjem starog industrijskog dela „Zastave“ i izgradnjom kompleksa Emira Kusturice, stvaraju se uslovi za turističku revitalizaciju reprezentativnog kulturno – istorijskog kompleksa sa u Srbiji eksluzivnom industrijskom arihtekturom.

Izmeštanjem stare pijace i uređenjem ulica „Vuka Karadžića“, „Dečanske“, „Crvenog barjačeta“, formiranje m platoa oko zgrade „ Zelene pijace “ , izgradnjom amfiteatra u krugu Narodnog muzeja, biće stvoreni uslovi za formiranje gradskog jezgra kao jedinstvenog kulturno - istorijskog, trgovačkog i uslužnog centra, nazvanog „Milošev venac“. Tako će ovaj izuzetan kompleks biti dostupan građanima i gostima i brzo postati turistički centar .

banjski turizam

Okolina Kragujevca je bogata banjskim i klimatskim mestima koja predstavljju važan deo u sistemu zdravstva, kulturno - istorijsko nasleđe i važan ekonomski faktor.

Banja „Voljavča“ je locirana na 37. kilometru od Kragujevca, u nepsorednoj blizini istoimenog manastira u Mesnoj zajednici Stragari. Prema manastirskim knjigama , banja datira iz vremena Obrenovića, dok je prema narodnim verovanjima ona stecište za bolesne i nejake još u 13.veku.

Tokom 2006. i 2007. godine na lokaciji banje su izvedena detaljna hidro - geološka istraživanja termo – mineralnih voda. Ministarstvo za zaštitu životne sredine je 20. marta 2008. godine usvojilo Elaborat o rezervama vode, čime je ispunjen prvi uslov za eksploataciju ovog lekovitog mesta.

Trenutno se izrađuje planska dokumentacija i radi se na razvoju urbanističkih uslova za razvoj banje „Voljavča“. U inicijalnoj fazi realizacije ovog projekta, u drugoj polovini 2008. godine, planirana je izgradnja kompleksa javnog kupališta ( spa and wellness ) površine 600 kvadratnih metara sa javnim česmama i neophodnom infrastrukturom.

Druga faza je bazirana na saradnji javnog i privatnog sektora i podrazumeva izgradnju stacionara - specijalne bolnice površine 650 kvadrata, anti – stres centra površine 1900 kvadrata, komercijalnih sadržaja površine 2250 kvadrata, prateće komunalne infrastukture.