Dr Nebojša Zdravković: Intelektualac i politika
U vreme kada je skoro svaki pojavni oblik života opasno ukalupljen u estradne standarde, a skoro svaki javni posao do te mere vrednosno degradiran brojnim, stvarnim ili izmisljenim aferama, ponovo se aktuelizuje mesto intelektualca u politici. To pitanje, postavljaju i meni, ponajvise u stilu "Sta ces ti u politici, vidis koliko je to klizav i prljav teren, sta ce ti to, pa ti si ne samo masinski inženjer vec i doktor masinskih nauka?".

Davati definiciju mesta i uloge intelektualca u politici, svakako bi nas odvelo u nepotrebni docizam, uz bojazan da bi ponovili neku od brojnih teorija o odgovornosti intelektualca u svom vremenu. Ipak, moram da napomenem da znameniti sociolog Maks Veber razlikuje dva nacina bavljenja politikom: živeti "za" politiku, ili "od" politike.

"Onaj, koji zivi 'za' politiku, od nje stvara, u najboljem smislu izraza, 'cilj svoga zivota', bilo zbog toga sto nalazi mogucnost uzivanja u punom posedovanju vlasti, ili pak stoga jer mu ta delatnost omogucuje da nade unutrasnju ravnotezu i izrazi svoju licnu vrednost stavljajuci se u sluzbu 'stvari' koja daje smisao njegovom zivotu... Onaj ko u politici vidi stalan izvor prihoda zivi 'od' politike, a 'za' nju zivi onaj s kojim to nije slucaj."

Stanje u kome se nasla Srbija, svakako da pred intelektualca stavlja ne samo pravo da javno deluje, vec i obavezu da uzme aktivno ucesce u resevanju problema koji nasu zemlju stavljaju na zacelje evropske politike, pretvarajuci Srbiju u crnu rupu na tlu Evrope, nespremnu da se punim kapacitetom ukljuci u svetske privredne, politicke, kulturne i svake druge tokove.
Ukljucenje Srbije u svet je cilj koji je definisan programom partije kojoj pripadam G17 PLUS, ali i moj motiv da se bavim ovim poslom u "nevremenu". Imao sam sest godina, kada je 1975. godine u mojem rodnom gradu, koga danas mnogi nazivaju "dolinom gladi" proizveden milioniti automobil. U mojoj petnaestoj godini, u gradu u kome sam zavrsavao osnovnu skolu "Stanislav Sremcevic" proizveden je automobil sa rednim brojem 3.500.000. Ti uspesi trasirali su i moj zivotni put. Prvi u generaciji sam diplomirao na Masinskom fakultetu, prvi magistrirao, a i prvi u generaciji doktorirao tehnicke nauke. Za to vreme, budale i fukare su dovele Srbiju na samrtnicku posetelju, a u mojem gradu razorili automobilska industriju i svega cega su se dotakli. Izolovana Srbija, postala je parija na samom kraju 20. veka!

Ima li svetla na kraju tunela? Naravno da ima. Zato sto verujem u promene, svoju buducnost i buducnost svog deteta vezao sam za ovaj grad. Raduje me da Vlada Srbije deli nase misljenje da je Srbiji potrebna moderna automobilska industrija, koja bi se ukljucila u medunarodnu podelu rada, i bila okosnica naseg razvoja i povezivanja brojnih kooperanata na samo iz Srbije vec iz citave Jugoistocne Evrope. Ohrabruju vec potpisani ugovori sa Fiatom, Opelom , i najnoviji sa americkim Dzeneral Motorsom . Jer, ako je mogla "Zastava", u uslovima dogovorne ekonomije i jednopartijskog sistema, da krajem osamdesetih godisnje proizvede 220.000 vozila, zaposli preko 53.000 radnika, ali i da oko sebe okupi 230 preduzeca iz 130 gradova tadasnje Jugoslavije, zasto Kragujevac danas, u vreme globalnog povezivanja, ne bi okupio jos veci broj kooperanata na bazi saradnje u proizvodnji nekog od savremenih automobilskih modela. Taj cilj, moderna i srecna Srbija, Srbija postovana u svetu, verujem da treba da bude moto svakog intelektualca koji se prihvatio politike kao sredstva da menja postojece (lose) stanje. Vreme nije lagodno, ali zar u Srba, ne postoji vekovima poslovica " Na muci se poznaju junaci ".
 


Ul. Grada Sirena 15 (Hala Jezero), 34 000 Kragujevac. Tel/Fax: 034 301 017, E mail: kg17plus@verat.net